UK flag1

English version of site

 *   *   *

Акредитован Одлуком Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије, бр. 612-00-00595/2014-04 од 26.09.2014. године.

 

Овде можете преузети насловну страну  Техничког упутства за израду мастер рада  на мастер академским студијама...

 

ПРЕДГОВОР

 

Након ступања на снагу Закона о високом образовању и прилагођавања студијских програма захтевима Болоњске декларације као и Акредитацијом Факултета дошло је до значајних измена наставних планова и програма, односно студијских програма и предмета. С тим у вези, почев од школске 2009/2010 уводи сестудијски предмет мастер рад за два студијска програма.

Ово упутство за израду мастер рада намењено је студентима на мастер академским студијама, Факултета за пословно индустријски менаџмент. Студијски предмет „мастер рад“ је завршни предмет који се полаже након положених свих студијских предмета који су предвиђени студијским програмом.

Циљ аутора је био да се студентима презентује, разради, употпуни детаљима и обогати практичним примерима у свим фазама реализације рада, и на тај начин студентима пруже детаљне информације о предмету и олакша израда Mастер рада као и полагање овог предмета.

Садржина упутства је разврстана логички и хронолошки према динамици извођења предмета, са наглашеним обавезама у свим фазама реализације.

Упутство је, пре свега, намењено студентима Факултета за пословно индустријски менаџмент, а може корисно послужити и студентима других високих школа и факултета у изради мастер радова.

Ово упутство претходи писању приручника за потребе студената и Факултета за пословно индустријски менаџмент. Аутор се унапред захваљује за све сугестије и примедбе.


 

САДРЖАЈ

1. МАСТЕР РАД

2. УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ МАСТЕР РАДА

 

2.1.Избор области–теме мастер рада

2.2.Научна област менаџмент за индустријско економски менаџмент

2.3.Научна област организација производње и технологије за индустријско економски менаџмент

2.4.Научна област информатичке технологије за индустријско економски менаџмент

2.5.Научна област економија за индустријско економски менаџмент

2.6.Научна област менаџмент за информатички менаџмент

2.7.Научна област организација производње и технологије за информатички менаџмент

2.8.Научна област информатичке технологије за информатички менаџмент

 

3. СТРУКТУРА ПОГЛАВЉА САДРЖАЈА

3.1.Уводна разматрања

3.2.Теоријске основе теме

3.3.Предмет теме

3.4.Циљ теме

3.5.Преглед досадашњих резултата теме

3.6.Основне и помоћне хипотезе темe

3.7.Материјал и метод рада

3.8.Резултати рада

3.9.Анализа и оцена резултата рада

3.10.Закључна разматрања

3.11. Списак цитиране и коришћене литературе

3.12.Формат текста

4. АНГАЖОВАЊЕ СТУДЕНАТА

4.1.Самостални рад студената у пословном систему

4.2.Самостални рад студената ван пословног система

4.3.Консултације са ментором

4.4.Одбрана мастер рада

4.4.1.Испуњење услова за одбрану мастер рада

4.4.2.Одбрана мастер рада

4.4.3.Оцењивање

4.4.4.Израда презентације


  1. МАСТЕР РАД 

Завршни рад на мастер академским студијама је мастер рад који представља завршни део студијског програма тих студија и ради се у току четвртог семестра двогодишњих студија, односно другог семестра једногодишњих студија.

Студент који положи све испите утврђене студијским програмима и изради мастер рад, стиче право да полаже завршни испит.

Завршним испитом, односно одбраном урађеног мастер рада који је самостални научно-стручни рад студента, студент завршава студије одговарајућег нивоа.

Студент може добити тему за израду мастер рада односно, полагати завршни испит, из области менаџмента на одређеном студијском програму.

Тема за израду мастер рада мора бити у уској зависности с предметима на одређеном студијском програму.

Студент добија тему мастер рада на почетку семестра у коме се ради мастер рад.

Тема мастер рада одређује се тако, да је од непосредног значаја за коначно стицање знања, вештина и радних способности свршеног студента одговарајућег нивоа студија.

Предлог теме за мастер рад утврђују наставник -ментор и студент.

Студент тему за мастер рад пријављује на посебном обрасцу Факултета коју оверава наставник предложен за ментора.

Наставника -ментора и тему за мастер рад одобрава Веће.

Студент може својом вољом једанпут променити ментора или тему мастер рада, уз сагласност Већа. Наставник – ментор је обавезан да студентупружи упутстваза израду мастер рада, усмеравајући га да стечена теоријска и практична знања примени тако, да мастер рад буде од користи за развој, односно унапређење менаџмента. Наставник – ментор стално контролише фазе израде мастер рада, упућује студента на потребне корекције и коришћење литературе која може допринети квалитету и целовитости рада.

Студент предаје Факултету пет примерaка мастер рада најмање три дана пре одбране, одштампаних на рачунару и повезаних у тврд повез, са потребним прилозима (цртежи, фотографије, дијаграми, нова менаџерска решења, и сл.).

Када надлежна служба Факултета утврди да је студент испунио услове за полагање завршног испита, односно одбрану мастер рада, рад са потребном документацијом доставља комисији пред којом студент полаже испит.

Комисија за полагање завршног испита, односно одбрану мастер рада, састоји се од три члана из реда наставника.

Поред ментора кога је одредило веће при одобравању теме мастер рада, још два члана комисије одређује Наставно-научно веће.

Сваком члану комисије припада по један примерак мастер рада, а један примерак се одлаже и чува у библиотеци Факултета.

Мастер рад се брани у облику усменог испита. Полагање завршног испита је јавно. Заказивање полагања завршног испита обавља студентска служба Факултета објављивањем обавештења о одбрани завршног рада на огласној табли и сајту Факултета, најмање три дана пре полагања испита.

Обавештење о полагању завршног испита садржи: име и презиме студента, назив теме рада, дан и сат полагања испита, име ментора и чланова комисије.

Завршни испит се полаже, односно мастер рад се брани образлагањем теме и садржаја рада, као и одговорима на питања чланова комисије, како би се утврдила самосталност студента у изради рада и његов допринос развоју, односно унапређењу менаџмента.

Комисија пред којом кандидат полаже завршни испит може услед недовољне научно-стручне израде рада, или незадовољавајуће одбране рада, вратити мастер рад на допуну – дораду, односно омогућити студенту бољу припрему одбране рада.

Када комисија мастер рад врати студенту на допуну – дораду, односно затражи бољу припрему одбране, студент је дужан да допуну-дораду, односно припрему одбране рада изврши у року који одреди комисија али не дужем одтридесет дана.

Када студент положи завршни испит, комисија утврђује успех студента оценом од 6 (шест) до 10 (десет).

Комисија је обавезна да потпише записник о полагању завршног испита у који уноси оцену и достави га надлежној служби Факултета.

На примерцима мастер рада уписује се оцена добијена на завршном испиту. Студент који не заврши мастер рад до истека школске године, обнавља предмет мастер рад.

 

2. УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ МАСТЕР РАДА

    Садржина упутства је разврстана логички и хронолошки према динамици извођења предмета, са наглашеним обавезама у свим фазама реализације.

2.1. ИЗБОР ОБЛАСТИ - ТЕМЕ МАСТЕР РАДА

Пре коначног дефинисања теме од стране ментора, студенти се најпре одлучују за ужу научну област из које би желели да раде свој мастер рад и то:

-          Информатичке технологије,

-          Економија,

-          Менаџмент и

-          Организација производње и технологије.

      

    Такође, студенти треба да знају да није увек могуће у потпуности задовољити њихове афинитете по питању избора ментора, па самим тим и тема, због чињенице да нису сви наставници увек на располагању и као ментори због различитости оптерећења како у наставним тако и ваннаставним активностима. 

 

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ИНДУСТРИЈСКО ЕКОНОМСКИ МЕНАЏМЕНТ

 

2.2. УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ МЕНАЏМЕНТ

- Пројектни менаџмент,

- Стратегијски менаџмент,

- Менаџмент производних процеса,

- Менаџмент малог предузећа,

- Менаџмент информациони системи,

-Менаџмент производа,

- Менаџмент иновацијама,

- Пословни реинжењеринг.

2.3. УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ:

 -Теротехнологија,

- Менаџмент производних процеса.

2.4.УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ:

- Електронско пословање.

 

2.5. УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ ЕКОНОМИЈА:

 - Маркетиншки информациони систем,

- Менаџмент малoг предузећа,

- Монетарни и фискални менаџмент,

- Истраживање тржишта,

- Менаџмент инвестицијама,

- Финансијска тржишта и берзе,

- Међународни маркетинг,

- Студијско истраживање из индустријско економског менаџмента.

 

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ИНФОРМАТИЧКИ МЕНАЏМЕНТ

 

2.6. УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ МЕНАЏМЕНТ:

- Пројектни менаџмент,

- Стратегијски менаџмент,

- Менаџмент производних процеса,

- Менаџмент информациони системи,

- Менаџмент производа,

- Менаџмент иновацијама,

- Пословни реинжењеринг.

 

2.7.УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ:

 - Индустријска логистика,

- Менаџмент производних процеса.

2.8. УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ:

- Производни информациони систем,

- Компјутерске мреже,

- Електронско пословање,

- Експертни системи,

- Базе података у менаџменту,

- Интернет технологије,

- Информатичке технологије за рад на даљину,

- Студијско истраживање из информатичког менаџмента.

 

3. СТРУКТУРА ПОГЛАВЉА САДРЖАЈА

 

Структура поглавља треба да садржи следеће елементе:

1. Уводна разматрања

2. Теоријске основе теме

3. Предмет теме

4. Циљ теме

5. Преглед досадашњих резултата теме

6. Основна и помоћне хипотезе теме

7. Материјал и метод рада

8. Резултати рада

9. Анализа и оцена резултата рада

10. Закључна разматрања

11. Списак цитиране и коришћене литературе

12. Прилог

3.1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА

 У уводном делу мастер рада треба увести читаоца у тему, презентовати њен значај, као и разлоге због којих се студент определио за баш ту тему, као и преглед садржаја који следи. Увод треба да садржи циљ рада, дефиницију проблема, сажет преглед претходних разматрања проблема, тезу која се настоји извести радом;

 

 

3.2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ТЕМЕ

 Подручје истраживања (примери: развој и имплементација информационог система или унапређење система односа са јавношћу).

Најважнији досадашњи релевантни резултати истраживања у предметној области. Навести кључне референце из литературе.

Очекивани резултати истраживања (како ће резултати истраживања да унапреде знања у области истраживања).

 

 

3.3.ПРЕДМЕТ ТЕМЕ

Предмет истраживања се изводи из формулације проблема и представља њену конкретизацију. Одређивање предмета истраживања је непосредна разрада једног дела (једног или више сродних хипотетичких ставова) формулације проблема. Oво је најбитнији део академског текста који пишете; на основу њега ће ментор моћи да процени да ли сте и на који начин разумели проблем и како сте интерпретирали проблем у свом тексту. Дефинисати проблем истраживања и објаснити зашто га вреди изучавати. Проблем који се истражује и пратећа истраживања која воде решењу проблема аналитички део = разрада проблема; важно је да на основу прочитаног, имате својстав и аргументацију (став без аргумената нема велику научну вредност); аргументација може увек бити за и против, па се трудите да је изложите, уколико је тема рада за то погодна; анализирајте проблем, покушајте да га повежете са другим проблемима и питањима (нпр. економске промене са друштвеним, политичким и слично); квалитет Вашег текста зависиће управо од приступа проблему и начину његовог излагања, а за то је неопходно и знање и умеће писања академског текста.

 

 3.4. ЦИЉ ТЕМЕ

        Циљеви истраживања подразумевају стицање одговарајућих сазнања о појави/појавама које се истражују, у облику истинитих или вероватних судова о тим појавама у функцији изналажења одрживог решења истраживаног проблема и/или структурирања истраживаног проблема. Теоријско истраживање је првенствено усмерено на теоријско сазнање, емпиријско на емпиријско сазнање и теоријско сазнање. Најчешће се не може говорити само о једној врсти сазнања, већ опретежности одређених сазнања. Циљеви истраживања изражавају квалитативна и квантитативна својства сазнања која се стичу датим истраживањима, њихов ниво и сврсисходност. Они су научни што подразумева њихово место, улогу и функцију у научном и теоријском сазнању. Циљеви истраживања су и друштвени, актуелни или потенцијално практични и могу бити: дескриптивни, класификацијски, научно откриће, научно објашњење и разумевање, научно предвиђање. 

 

 

3.5. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ РЕЗУЛТАТА ТЕМЕ

Наведите прелиминаран списак референтне литературе коју ћете користити при истраживању Вашег проблема (односно у мери којом сте већ овладали темом истраживања) са назнаком разлога увођења. Наведите кључне концепте које ћете користити током свога истраживања, заједно са кључним референцама које покривају теоријски фокус, и образложите потребу за њиховим увођењем. Потребно је да на основу литературе (часописи, конференције, поглавља у књигама) припремите преглед стања у областима која су релевантна за одговоре на истраживачка питања.

 

3. 6. ОСНОВНА И ПОМОЋНЕ ХИПОТЕЗЕ ТЕМЕ

 Хипотезе су мисаоне претпоставке о предмету истраживања у целини, чиниоцима, својствима, односима и везама, суштини, садржини, облику и форми. Представљају мисаоно-теоријске допуне извесних празнина у познавању одређене појаве или читаве области појава чије извесне моменте, делове или аспекте већ познајемо.

Правила која морају каректерисати хипотезу су:

1. Теоријски основане, мисаоне, предметне претпоставке које тек треба доказати, проверити резултатима истраживања;

2. Хипотеза мора представљати логички и научно-теоријски основану претпоставку сазнајно вредног одговора на значајно питање;

3. Хипотезе морају бити адекватне (одговарајуће) и симетричне операционалном одређивању предмета истраживања, треба да буду развијене на сваком нивоу општости на којем је развијено операционално одређење предмета истраживања;

4. Хипотезе морају бити одговарајуће, сагласне са циљевима истраживања, научним, али и друштвеним циљевима;

5. Хипотеза би требало да буде теоријски или емпиријски проверљива;

6. Хипотеза мора бити довољно конкретна или спецификована. У супротном је преширока;

7. Хипотеза мора бити појмовно-језички што јаснија и што прецизније формулисана.

 

3. 7. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

     У овом делу плана истраживања (нацрта научне замисли) утврђују се начини истраживања, односно ближе се прецизирају и наводе методе и технике које ће се користити у прикупљању, обради и интерпретацији података и сазнајних чињеница тј. дефинишу се посебне научне методе и научни поступци логичког мишљења, као и методе истраживања ( технике за прикупљање података).

У случају посебних научних поступака, то су:

- аналитичко-синтетичка метода

- системско мишљење

- апстракција и конкретизација

- генерализација и спецификација

- класификација

- индукција и дедукција

Опште научне методе:

- статистичка,

- метода моделовања,

- аналитичко-дедуктивна метода

Техника за прикупљање података (методе истраживања):

- научно посматрање

- научни експеримент

- методе истраживања узрока

- анализа садржаја

- историјско – компаративна метода

- класификација и мерење

- студија случаја

- историографски метод

- анкета и интервју

У прикупљању чињеница о посматраној појави најчешће се одређује и комбинује више од једне технике и пре самог поступка истраживања у ужем смислу проверава се адекватност и ваљаност изабраних техника. У нацрту научне замисли се мора образложити зашто су изабране управо наведене методске технике и методски поступци. Неопходно је објаснити оправданост изабраних техника са становишта самог сазнајног процеса, предмета и циљева истраживања, итд. По могућству наведите динамички план реализације Вашег истраживања.

 

3. 8. РЕЗУЛТАТИ РАДА

На крају рада треба да се налази закључак у коме се износе резултати до којих је студент дошао кроз израду мастер рада.

 

3. 9. АНАЛИЗА И ОЦЕНА РЕЗУЛТАТА РАДА

Опишите конкретне резултате Вашег истраживања у терминима који се јављају у пракси (на пример, прототип, производ, симулатор, односно нов илипобољшан приступ, поступак,...).

 

3. 10. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

 Важан је исто колико и остали делови текста – без доброг закључка, текст губи на свом квалитету; мора бити логички смислен (нпр. ако сте у аналитичком делу изнели став и аргументе да је економска глобализација позитивна појава, узакључку не можете тврдити супротно); другим речима, закључак треба да проистиче из аналитичког дела и става и аргументације изнетих у њему.

 

3. 11. СПИСАК ЦИТИРАНЕ И  КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

 Затим следи списак литературе коју је кандидат користио при изради рада(азбучним/абецедним редом по именима аутора, са потпуним подацима о библиографској јединици). Навођење извора је неопходно назначити у фуснотама. У супротном рад ће битинегативно оцењен због плагијата. На крају рада је обавезно навести списак литературе, која обухвата изворепоменуте у фуснотама, као и шири избор коришћене литературе.

 

3.12. ФОРМАТ ТЕКСТА

Мастер рад има конкретне стандарде: Број страна 70-80, једноструки размак између редова, минимум 30 фуснота, односно 30 оригиналних извора литературе.

Рад куцати у програму MicrosoftWord на папиру формата А4 са доњом 2 cm и горњом маргином од 2,5 cm, а левом 3 cm и десном од 2,5cm. То су иначе и стандардно предвиђене маргине за овај формат у Word-у.

Текст се пише у стилу Normal, TimesNewRoman фонт величинe 12 pt са ћириличном или латиничном тастатуром. Нека су oбе ивице поравнате (Justify), First line 1,5 cm. Нумерација сваке стране је у оквиру доње маргине – центрирано. Свако поглавље почиње на новој страни. Штампати једнострано.

 

Наслови су у стиловима:

- Heading 1 – TimesNewRoman, центриран, подебљан (Bold) величине 14 pt

- Heading 2 - TimesNewRoman, величине 12pt (Bold), left

- Heading 3 - TimesNewRoman, (Bold ), величине 12pt, left

Једначине

За једначине користите EquationEditor, са нумерацијом на десној ивици.

                                                                                   (1)

Табеле

           Табеле треба означити на следећи начин. Нумерацију табела вршити на нивоу целог рада

Табела 1: Експериментални резултати

       
       
       

 

 

Слике

            Назив слике поставити испод слике. Нумерацију слика вршити на нивоу целог рада.

Слика1: Приказ ...

Литература

           

Литература се наводи на крају рада, треба да садржи најмање 30 оригиналних извора, после закључка по азбучном редоследу и нумерише у угластим заградама, а у тексту се упућује на литературу одговарајућим бројем у угластој загради[2].

[1] V.Vučković,"Opšta teorija mašina", Nauka, Beograd, 1997.

[2] P.Miljanić, “Naknadna veoma precizna regulacija periodičnih sistema”,VIII Simpozijum Energetska elektronika – Ee'95, Novi Sad (YU), sept.1995, pp.5-14.

[3] L.Tolbert, F.Z.Peng, T.Habetler, "Multilevel Converters for Large Electric Drives",IEEE Trans. on Industry Applications, Vol.35, No.1, Jan/Feb.1999, pp.36-44.

 

 

4. АНГАЖОВАЊЕ СТУДЕНАТА


 

Студијским програмом мастер академских студија предвиђен је предмет "Мастер рад". Завршни рад на мастер академским студијама је предметни рад који се ради у току четвртог семестра двогодишњих студија, односно у другом семестру једногодишњих студија.


4.1.САМОСТАЛНИ РАД СТУДЕНАТА У ПОСЛОВНОМ СИСТЕМУ

У оквиру ове активности студенти, у складу са задатом структуром рада,обављају:

-          избор пословног система – први одлазак;

-          снимак постојећег стања - прикупљање потребних података;

-          спровођење пројектованих мера;

-          анализа ефеката спроведених мера.

Студенти се најпре опредељују за пословни систем где би радили мастер рад. Ово подразумева одлазак у потенцијални пословни систем и испитивање реалних могућности, на основу информација са предавања, за израду жељене теме.

Студенти успостављају контакт са представником пословног система когасами одабирају или на препоруку ментора.

При првом одласку у пословни систем студенти предочавају представникусистема сврху свог доласка, израду мастер рада, информишу га о теми и оочекиваном обиму свог ангажовања, на основу чега се студенти даље упућују нареализацију рада.

Уколико пословни систем захтева од студената званични допис од стране Факултета за израду мастер рада, студенти се могу за исти обратити ментору.

Студенти самостално организују одласке у пословни систем, према потребикоју намеће динамика рада дефинисана од стране ментора.

У пословни систем треба ићи добро припремљен, што значи:

-          имати унапред припремљени план шта треба тога дана урадити (које податке прикупити, са ким разговарати од запослених и сл.);

-          имати унапред припремљена питања и подпитања за своје саговорнике у систему;

-          број одлазака у пословни систем треба да буде оптималан како се запослени у систему не би непотребно узнемиравали у свом раду;

Као представници Факултета и будући менаџери од студената се очекује да буду на нивоу пристојног понашања и одевања.

У случају неорганизованог, стихијског одласка студената у пословни систем може доћи до низа проблема, да студенти не знају коме да се јаве, шта од података да прикупе, да непотребно оптерећују запослене и на крају да заврше посету пословном систему, а да притом не прикупе потребне податке, или чак да прикупе податке који им нису од користи за тему.


4.2. САМОСТАЛНИ РАД СТУДЕНАТА ВАН ПОСЛОВНОГ СИСТЕМА

Под самосталним радом студената ван пословног система подразумевају се све оне активности за које није неопходан боравак у систему и које студенти могу, у извесном обиму, да обављају самостално без помоћи ментора. У те активности спадају:

-          анализа семинарских радова рађених у изабраном пословном систему, прикупљање стручне литературе, претраживање Интернета (информације у складу са задатом темом);

-          сређивање и систематизација прикупљених података према задатим подтачкама;

-          анализирање тако сређених података са циљем уочавања недостатака и проблема,

-          пројектовање мера за побољшање постојећег стања на основу анализе стања и уочених недостатака;

-          техничка обрада рада на рачунару према правилима форматизовања;

-          израда Power Point презентације као саставног елемента приликом одбране рада.

 

4.3. КОНСУЛТАЦИЈЕ СА МЕНТОРОМ

На првим консултацијама са ментором студенти предочавају ментору своја размишљања у вези теме и реалну ситуацију у пословном систему коју су претходноиспитали.

Уважавајући те чињенице ментор, у договору са студентима, прецизира тему, тј. дефинише задатак који студенти треба да обухвате договореном темом и то:

-          прецизира снимак постојећег стања, тј. упућује студенте које конкретне податке треба да прикупе у пословном систему и начин на који то треба даураде;

-          прецизира анализу снимљеног стања, тј. дефинише са ког аспекта требаанализирати прикупљене податке што прецизно указује на правац реализације теме;

На наредним консултацијама, све до завршетка рада, ментор прати израду рада по фазама, сугерише детаље, помаже студентима у дефинисању предлога мера и анализи ефеката, водећи рачуна о стручном квалитету рада и поштовању задате структуре рада.

Имајући у виду да су консултације ограничене, како по броју, тако и по трајању, и да би ефекат консултација био максималан, студенти треба да:

-          на консултације долазе редовно у утврђеним терминима;

-          буду добро припремљени за консултације (детаљно упознати са темом, са радним материјалом прикупљеним у пословном систему, спремљених питања за ментора);

-          на консултације носе сав материјал у вези рада, откуцан на рачунару и технички сређен према правилу;

-          бележе информације са консултација и сугестије ментора;

-          активно учествују у консултацијама.

Термине и начин извођења консултација, ментор дефинише у договору са студентима. Консултације могу бити обављане:

-          уживо лицем у лице,

-          слањем штампаног материјала;

-          телефонски;

-          електронском поштом (е-маил).

 

4.4. ОДБРАНА МАСТЕР РАДА

 У овој тачки рада биће приказан финални део реализације премета мастер ради дате информације о испуњености услова за одбрану рада, чин одбране мастер рада и начин оцењивања студената на овом предмету.



4.4.1. ИСПУЊЕЊЕ УСЛОВА ЗА ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА

 Први редовни термин за полагање овог предмета је јунски испитни рок. Услови које студенти треба да испуне да би могли да полажу овај предмет суследећи:

  1. положени сви испити утврђени студијским програмом;
  2. урађен мастер рад према датом упутству;
  3. рад верификован од стране ментора у погледу отпоштоване структуре рада, стручног нивоа рада и практичности;
  4. предат мастер рад у пет примерaка тврдо коричен;
  5. предат мастер рад на CD-у који садржи рад у Word-у и презентацију у PowerPoint-у;
  6. пријављен испит из предмета "мастер рад ".

  

4.4.2. ОДБРАНА МАСТЕР РАДА

Одбрана рада се одржава у просторијама Факултета и неопходно је да студенти буду на Факултету најмање 30 минута пре почетка одбране како би извршили непосредне припреме за своју одбрану:

- постављање и повезивање рачунара и видео-пројектора;

- покретање презентације и завршне припреме.

 

Ментор води одбрану и то:


отвара одбрану читањем назива теме и пословног система;

представља чланове комисије и студента;

- даје реч студенту;

- даје реч члановима комисије да испитују студента;

- саопштава оцену студенту.

У циљу квалитетније одбране рада студент приликом свог излагања треба да води рачуна о следећем:

-          излагање треба да буде конкретно и сажето, тако да се из њега може схватити суштина рада са посебним освртом на предлоге мера и њихове ефекте;

-          треба имати у виду да је комисија детаљно упозната са садржином рада, па сходно томе, у свом излагању, није потребно обрађивати сваку тачку исцрпно страну по страну и задржавати се на објашњењу појединих шема,табела и сл.;

-          одбрана се изводи уз помоћ презентације рада реализоване у програму Power Point, што значи да студенти своје излагање треба да ускладе са слајдовима;

-          просто исчитавање садржине слајдова није дозвољено, већ се рад мора презентирати својим речима;

-          будући да се одбрана реализује уз помоћ Power Point презентације студенти немају потребе за додатним помоћним материјалом;

-          студенти имају 20 минута да изложе свој рад.

Након завршетка излагања рада од стране студента комисија поставља питања на која студент даје одговоре. Потом се комисија повлачи и оцењује студента. Саопштење оцене студенту је јавно.

Након завршене одбране рада студент има још и обавезу да изврши: раздуживање са опремом (рачунар, видео-пројектор и продужни кабл);


 

4.4.3. ОЦЕЊИВАЊЕ

Успешност студента у савлађивању садржаја студијског предмета континуирано се прати током израде мастер рада. Од укупно 100 поена, израда мастер рада доноси 50 поена, а одбрана 50 поена. Под испитним обавезама студента подразумева се сам чин усмене одбране мастер рада пред комисијом.

Елементи који се вреднују за формирање оцене

Р.бр. Елемент вредновања Врста поена Поени
1. Израда мастер рада Предиспитни поени 50
2. Одбрана рада Испитни поени 50
Укупно 100

               

Формирање оцене на основу броја поена

 

Број поена Оцена
0 - 54 5 (недовољан)
55 - 64 6 (довољан)
65 - 74 7 (добар)
75 - 84 8 (врло добар)
85 - 94 9(одличан)
95 - 100 10 (изузетан)

 


4.4.4. ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Након завршетка мастер рада, у оквиру припреме за усмену одбрану рада, студенти израђују презентацију у програму MS Power Point. Презентација рада је веома битан елемент у укупној реализацији мастер рада због тога што од квалитета презентације у многоме зависи и квалитет усмене одбране рада, будући да се студенти њоме руководе у току излагања.

 

Приликом израде презентације треба водити рачуна да се задовоље следећиелементи израде:

-          број слајдова треба ускладити са временом дозвољеним за излагање рада од максимално 20 минута. Да би се уклопили у расположиво време презентација оквирно треба да садржи 20-25 слајдова;

-          први слајд је обавезно насловни и треба да садржи све као и насловна страна рада;

-          сваки наредни слајд треба да има наслов и садржајни део;

-          у садржајном делу слајда треба да преовлађују слике, табеле, графикони,набрајања и сл. и треба да буду довољно велики да се јасно види шта је на слајду;

-          слајдове са пуно текста, нпр. читави пасуси текста, не треба стављати упрезентацију јер значајно умањују квалитет презентације и саме одбране рада;

-          на слајдове стављати само оно што је најбитније за саму тему.

 

Треба избегавати слајдове са мноштвом различитих ефеката (појављивања слова и слика, обртања и сл.) који само успоравају приказ слајда и одвлаче пажњу одсадржине слајда, тј. од суштине.

У пракси су се, као најбоље, показале једноставне презентације, без икаквих ефеката, мада слајдови са умереним и добро контролисаним ефектима могу да оставеодличан утисак.

 

Пример оквирне структуре презентације завршног рада би могао да изгледаовако:

 

слајд 1: насловна страна;

слајд 2: циљ мастер рада;

слајд 3: подаци о пословном систему;

слајд 4: производни или услужни програм;

слајд 5: предмет рада, хипотезе рада;

слајд 6-10: метод рада;

слајд 11-12: очекивани резултати рада;

слајд 13: анализа резултата рада;

слајд 14-18: закључна разматрања;

слајд 19-20: анализа ефеката предложених

 

Ово је само оквирна структура једне презентације и није обавезујућа. Студент може сам, према свом нахођењу, да садржајно већи или мањи акценат стави на поједине тачке из свог мастер рада, руководећи се чињеницом да треба да изложи суштину рада, без непотребног залажења у поједине детаље рада. 

  Када комисија мастер рад врати студенту на допуну – дораду, односно затражи бољу припрему одбране, студент је дужан да допуну-дораду, односно припрему одбране рада изврши у року који одреди комисија али не дужем од тридесет дана.


Актуелности

Дозвола за рад_Пословни и правни факултет

 PPF Dozvola1 thumbnail

PPF Dozvola2 thumbnail

PPF Dozvola3 thumbnail

Акредитоване основне академске студије ПРАВО (240 ЕСПБ)

Uverenje oas pravo x

Акредитоване мастер академске студије ПОСЛОВНО ПРАВО (60 ЕСПБ)

Uverenje mas pravo x

Дозвола за рад (допуњена - измењена...)

Дозвола за рад

КАПК усвојила Извештај о спољашњој провери квалитета Факултета за пословно индустријски менаџмент (ФПИМ)...

KAPK Izvestaj Thumb

Овде можете погледати цео извештај...

Акредитација установе - 2014. година

ReAkreditacija ustanova big

Акредитоване основне академске студије - 2014. година

ReAkreditacija OAS big

Акредитоване мастер академске студије - 2014. година

ReAkreditacija MAS-IEM big

ReAkreditacija MAS-IM big

Акредитоване докторске студије - 2014. година

ReAkreditacija DS big

Решење о промени седишта

Решење о промени седишта факултета...

Акредитација установе - 2009. година

AkreditacijaUstanove x

Акредитоване основне академске студије - 2009. година

Uverenje Akreditacija-x

Акредитоване мастер академске студије - 2009. година

Resenje AkreditacijaMaster1

Resenje AkreditacijaMaster2

Resenje AkreditacijaMaster3

Решење из 2002. године

 Resenje 2002 strana1x

Resenje 2002 strana2x

 

 

Ко је на мрежи: 10 гостију и нема пријављених чланова